Svaka cast nasim orlicima.Sa druge strane zalosno je sto najvaznija sporedna stvar na svetu okupi toliku masu ljudi na ulice prestonice, dok neke sustinski vazne stvari ne okupe ni 1000 dusa.Kao recimo Briselski sporazum, novi porezi i visi stari, kresanje plata i penzija, katastrofalno los Zakon o radu, sindikalna borba tj sabornost i solidarnost, srbofobna rezolucija o Srebrenici itd.
Preporuke:
80
2
2
utorak, 23 jun 2015 19:18
Miloš
Toliko puta smo bili prvaci sveta/Evrope/Olimpijade u košarci, odbojci, rukometu, vaterpolu, pa sada i u tenisu i fudbalu. I kakvu smo konkretnu, opipljivu korist imali od toga? Nikakvu. Malo euforije koja brzo splasne i to je to. Uvaženi autor pravi grešku koju su pre njega mnogi već napravili - on poredi neuporedive stvari. Realan život nema dodirnih tačaka sa sportom koji je samo jedna od grana industrije zabave. Na turniru na Novom Zelandu za sve su važila ista pravila. Na političkom turniru pravila određuje jači. Utakmica traje 90 ili 120 minuta. Nakon toga uzmeš titulu koju ti više niko ne može oduzeti. I posao je završen. U odnosima između država nikada ništa nije konačno i gotovo.
Preporuke:
46
8
3
utorak, 23 jun 2015 19:37
AV-No1
A ovaj naš ''prvi golman'' i sam sebi zabija golove.
Baš lepo što mu niste dozvolili da sa vama stoji na balkonu.
Preporuke:
32
1
4
utorak, 23 jun 2015 20:47
nada
Odavno se u Srbiji nije čula pesma o Kosovu i vera naša pravoslavna, kao juče. Svaka čast momcima odžali su čas patriotzizma političarima.
Preporuke:
54
2
5
utorak, 23 jun 2015 21:06
Ko je taj majčin sin
"Ko je taj majčin sin"
koji će da potpiše predaju Kosmeta!?
Ima li neki majčin sin,posle poruke srpske mladosti,svetskih prvaka.
niko
Preporuke:
36
3
6
utorak, 23 jun 2015 23:20
Jos jedan "Tribalac"
Autor ne shvata da povremeni sportski trijumfi sluze samo zato da nacija napuni baterije za novo trpljenje poraza i bede i da se ti povremeni sportski trijumfi nikad ne prelivaju u druge sfere naseg zivota.
Znaci tolerisem izdaju i pljacku zemlje jer se plasim za svoju egzistenciju ako se pobunim. Posto sam frustriran i siromasan zbog izdaje i pljacke, a ne smem nista da preduzmem povodom toga, okrecem se onima do sebe i lovim u mutnom. Tako vertikalna agresija kojom smo podvrgnuti dobija horizontalnu komponentu koja je amortizuje a ovakvo drustvo opstaje. I naposletku da bih takav kakav sam mogao da se pogledam u ogledalo, odgledam malo Novaka kako vitla reketom i osokoljen od sutra Jovo nanovo.
Preporuke:
36
4
7
sreda, 24 jun 2015 09:55
Pavle
Uspeh ove mlade reprezentacije je izuzetak, a to potvrđuje i rezultat od sinoć njihovih jednu godinu starijih kolega, kao i onih najboljih. U Srbiji ima još takvih izuzetaka u raznim oblastima života izgrađenih na ličnom entuzijazmu slučajno sastavljenih pojedinaca koji uspevaju da naprave proboje. Nema sistema koji će od izuzetka stvoriti pravilo, koji će uspešne progurati da vode. A onda entuzijazam pre ili kasnije bude potrošen pred navalom oportunizma i primitivno shvaćene sposobnosti, pred trange-frange kombinacijama kojima se za kilo mesa kolje cela svinja i vraćamo se u sivilo.
Preporuke:
18
2
8
sreda, 24 jun 2015 14:47
Pol Korektan
''Hleba i igara.''
Hleba nema, igara ima.
Uspehu ''Orlića'' pre svega treba da se raduju sami ''orlići'' te njihove familije, fubdbalski mešetari i menadžeri.
Da li neko može da nam nabroji, odmah, napamet koje je uspehe postigla ekipa istog uzrasta /čini nam se/ a koja je bila u samom vrhu evropskog takmičenja pre ne tako dugog vremena? Na kojem je mestu , dakle, naša *prava* reprezentacija na listi UEFA a njenu okosnicu su činili upravo vunderkindi /''original orlići''/ koji su onomad pokorili Evropu?
Dobro je da bar imamo iluziju da igre nešto znače ovoj zemlji u ovim smutnim vremenima. Po prirodi stvari ''orlići'' će odleteti iz gnezda a nama neće ostato ni hleba ni igara.
Tja ...
Preporuke:
8
2
9
sreda, 24 jun 2015 15:20
Đorđe Ivković
Narod okupljen ispred Kraljevog dvora na dočeku fudbalera je jasno pokazao da nije beslovesna rajetina. Ko to nije video, znači da nije hteo da vidi.
I u ovakvoj zemlji radost nije greh.
Druga stvar je poruka koju su nam deca poslala sa Novog Zelanda. Ono što su naši fudbaleri uradili prevazlazi po svim dimenzijama običan "sportski uspeh". Nema sličnog primera da neki tim u opšte na tako težak način dođe do trona. Pogotovo ne iz tako male i siromašne zemlje. Otuda, smatram da je autor izbegao da kaže, a treba reći, da u temelju svakog našeg uspeha, na bilo kom polju, mora da leži apsolutni nacionalizam.
Primer Novaka Đokovića pokazuje upravo kako se guši nacionalizam i koje su posledice. Novak je veliki šampion. Ali, on je u tranaziciji, ka jugoslovenčenju. Tako mu lakše. Ko se seća kada je poslednji put podigao "tri prsta"? Pera Luković počeo da ga hvali. I? Pa, dosta ćemo čekati da ponovo osvojimo Dejvis kup.
Preporuke:
11
4
10
sreda, 24 jun 2015 17:01
Zemunac
Pita komentar kada je Novak podigao,poslednji put,TRI PRSTA?NIJE vazno,jer je dao SRBIJI toliki publicitet i kroz njegovu KOREKTNU misiju i IZJAVE,radio na POSTOVANJE naseg naroda,kao NIKO DRUGI!MOGAO je da uzme pasos druge drzave,a on je dao pola miliona dolara za stradale u POPLAVAMA.Od tri prsta u ratnoj situaciji,uz zapadnu propagandu,dobili smo ULOGU ZLOCINACA!Bog se ne zove,gestom, samo zbog jednog naroda,ako postoji,ON JE PROTIV MRZNJE I PODELA.OKRENI DRUGI OBRAZ,a ne kritikuj NOVAKA DJOKOVICA! Nisam protiv Srbije,ali bas tog coveka POSTUJEM,on nije primer izdaje,NAPROTIV!
Preporuke:
7
2
11
sreda, 24 jun 2015 17:50
Pol Korektan
Novak je ''Orao'', ali kada pišemo o njegovom ''novo-jugoslovenstvu'' znamo da biti prvak sveta u lukrativnom sportu znači slediti politički main-stream Zapada. Dakle, ''orlići'', /deca k'o deca/, još imaju iluziju da igraju za svoju zemlju(?) koja je najpre fantazam njihovih tutora i projekcija želje dela stanovništva Srbije /budimo realni, ta titula je 'jedva vest'u globalnim razmerama/. Kada budu prodati u razne svetske klubove shvatiće za par nedelja da je njihovo srpstvo samo njihova privatna stvar a ne ideološka potka tima koji je bio prvak sveta... Da li se neko tako ekstatično obradovao dvema zlatnim medaljama u streljaštvu i zna li neko , sada, odmah, kako se zove njihov osvajač /Baku,jun 2015/?
Ko se nije bavio streljaštvom ne zna koliko je to zahtevna sportska disciplina ...
Onaj koji kretenizuje Srbiju sada zna da će i zlatna medalja u klasi pionira, a u fudbalu odvući pažnju Srbima od propasti zemlje. Svakako da je lakše dočekivati 'orliće' nego sam biti orao!?!
.jpg)
Baš lepo što mu niste dozvolili da sa vama stoji na balkonu.
koji će da potpiše predaju Kosmeta!?
Ima li neki majčin sin,posle poruke srpske mladosti,svetskih prvaka.
niko
Znaci tolerisem izdaju i pljacku zemlje jer se plasim za svoju egzistenciju ako se pobunim. Posto sam frustriran i siromasan zbog izdaje i pljacke, a ne smem nista da preduzmem povodom toga, okrecem se onima do sebe i lovim u mutnom. Tako vertikalna agresija kojom smo podvrgnuti dobija horizontalnu komponentu koja je amortizuje a ovakvo drustvo opstaje. I naposletku da bih takav kakav sam mogao da se pogledam u ogledalo, odgledam malo Novaka kako vitla reketom i osokoljen od sutra Jovo nanovo.
Hleba nema, igara ima.
Uspehu ''Orlića'' pre svega treba da se raduju sami ''orlići'' te njihove familije, fubdbalski mešetari i menadžeri.
Da li neko može da nam nabroji, odmah, napamet koje je uspehe postigla ekipa istog uzrasta /čini nam se/ a koja je bila u samom vrhu evropskog takmičenja pre ne tako dugog vremena? Na kojem je mestu , dakle, naša *prava* reprezentacija na listi UEFA a njenu okosnicu su činili upravo vunderkindi /''original orlići''/ koji su onomad pokorili Evropu?
Dobro je da bar imamo iluziju da igre nešto znače ovoj zemlji u ovim smutnim vremenima. Po prirodi stvari ''orlići'' će odleteti iz gnezda a nama neće ostato ni hleba ni igara.
Tja ...
I u ovakvoj zemlji radost nije greh.
Druga stvar je poruka koju su nam deca poslala sa Novog Zelanda. Ono što su naši fudbaleri uradili prevazlazi po svim dimenzijama običan "sportski uspeh". Nema sličnog primera da neki tim u opšte na tako težak način dođe do trona. Pogotovo ne iz tako male i siromašne zemlje. Otuda, smatram da je autor izbegao da kaže, a treba reći, da u temelju svakog našeg uspeha, na bilo kom polju, mora da leži apsolutni nacionalizam.
Primer Novaka Đokovića pokazuje upravo kako se guši nacionalizam i koje su posledice. Novak je veliki šampion. Ali, on je u tranaziciji, ka jugoslovenčenju. Tako mu lakše. Ko se seća kada je poslednji put podigao "tri prsta"? Pera Luković počeo da ga hvali. I? Pa, dosta ćemo čekati da ponovo osvojimo Dejvis kup.
Ko se nije bavio streljaštvom ne zna koliko je to zahtevna sportska disciplina ...
Onaj koji kretenizuje Srbiju sada zna da će i zlatna medalja u klasi pionira, a u fudbalu odvući pažnju Srbima od propasti zemlje. Svakako da je lakše dočekivati 'orliće' nego sam biti orao!?!